| |
|
Izdavaštvo
| Puno je stvari koje su tu, negde, oko nas, smatramo ih podrazumevajućim, uobičajenim, ne obraćamo posebnu pažnju na njih. Normalno je da svi imamo određeni period života kada izlazimo, družimo se, svako na svoj način ulazeći u deo života poznat kao „obavezni deo“. Za to vreme uče nas neki profesori, čuvaju neki policajci, uslužuju neki trgovci, poslužuju neki konobari... Sviraju nam neki muzičari. Skoro svaki par ima „svoju pesmu“, uz koju su nešto prvi put učinili. |  |
Ako su je slušali sa ploče ili radija, pamte je ceo život. Ako je, pak, ta pesma bila na repertoaru grupe ili benda na igranci ili živoj svirci, te uspomene su nekako kompletnije, zgodnije za traganje za detaljima. Pa još kada se u tim reminiscencijama dođe do egzaktnih podataka, a baziraju se na prisećanju, od uspomene do rasprave se stiže za čas. Eto prave vrednosti ove knjige, vrednosti koju neće istaći ni književna kritika, ni neka buduća pisana istorija ovog grada. Dakako, i za sam Bečej je važno kada se na jednom mestu nađu pouzdani i sistematizovani podaci o jednoj, za svakoga od nas bitnoj sferi života grada. Čitajući ovu knjigu, Bečej doživljavamo nekako drugačije, ozbiljnije, sa većim uvažavanjem. Poklonimo li ovu knjigu nekome ko nikada nije živeo u Bečeju, osećaćemo se dobro, ponosno, jer smo mu podarili dokument koji svedoči o evropskom životu malog vojvođanskog grada kroz mnoge decenije iza nas.
Autorova odluka da knjigu metaforički završi sa tri tačke, umesto jednom, simbolička je poruka mlađima, muzičkim akterima i publici perioda od sedamdesetih godina prošlog veka do danas, da i oni dokumentuju svoju epohu, da sačuvaju za sebe i za one posle njih sećanje na bečejske pevačice, pevače, bendove, didžejeve... Taj autorski pogled unapred dodatna je vrednost ove knjige, dodatna slatka buduća obaveza za izdavača.
Velimir Cvejanov
|
|
|
|
|
|
|
