Redovna izložba Udruženja drvorezbara polako postaje deo jedne tradicije koja ima sve uslve da se nastavi i da opstane. Bitnih razloga je nekoliko. Najpre, na ovogodišnjoj izložbi pojavljuju se gotovo svi koji su izlagali i u ranijim prilikama. Prepoznatljivi po "starim" formama i oblicima, većina je nastojala da produbi uobičajeno i ranije usvojeno shvatanje forme, usavršavajući pri tom tehniku rada i neretko pronalazeći nove načine obrade medija kakav je drvo. I ovoga puta oni su uglavnom znali da iskoriste prirodna svojstva materijala u kojem stvaraju, u pogledu motiva, obrade, namene i svrsishodnosti.

Izložba kao celina deluje prirodno i autentično, samom materijalnošću svojih eksponata, čak i onda kada izuzetna raznovrsnost formi i tehnika odvlači pažnju na pojedinosti i detalje. Tako ona ukazuje na onaj segment stvaralaštva koji možda nema brojne međusobne individualne kontakte i uticaje - jedna izložba godišnje možda je malo - ali je istrajan da u njemu bude dosledan (...)

mr Radoslav Mihajlović, istoričar umetnosti